"U prve razrede osnovnih škola ove godine kreće 62.450 učenika" Stanković: Spremni smo za početak školske godine, plate u prosveti značajno povećane
Dodajte Kurir u vaš Google izborUoči početka nove školske godine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković govorio je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U sredu sa Bojanom Bilbijom“, o aktuelnim izazovima u prosvetnom sistemu, finansijskom položaju zaposlenih, planovima za unapređenje obrazovanja, kao i o proteklom periodu - obeleženom blokadama i reformskim procesima.
Ministar Dejan Vuk Stanković je potvrdio da je sve spremno da nastava krene regularno i svečano. U prve razrede osnovnih škola ove godine kreće 62.450 učenika.
"Mislim da je sve spremno, barem prema onim informacijama koje mi imamo, da školska godina krene regularno i svečano. Akcentujem svečano, jer svečani čin je u svakoj porodici kada dete po prvi put krene u školu, kada se upozna sa svojim vršnjacima, kada dobije svog prvog nastavnika", rekao je ministar.
Ministarstvo nastoji da prosvetu učini pristupačnom i da obezbedi jednake šanse za svako dete. U tom duhu, sistem je prilagođen deci sa posebnim potrebama kroz afirmativne mere, dok se udžbenici štampaju na osam jezika nacionalnih manjina, čime se ogleda multikulturni karakter društva.
Finansijski položaj prosvetnih radnika i struktura budžeta
Ministar je izneo podatak da 97 odsto budžeta prosvete odlazi na zarade zaposlenih, zbog čega su slobodni prostori za investicije u infrastrukturu i digitalizaciju ograničeni, ali da država vodi računa o materijalnom statusu preko 100 hiljada zaposlenih u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju.
Početna plata nastavnika u osnovnom i srednjem, bez radnog staža, je oko 114.000 dinara, što je gotovo izjednačeno sa prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji. Sa radnim stažom i razrednim starešinstvom, plata može biti i preko 135.000 dinara, precizirao je Stanković. Dodao je da se plate redovnih profesora na pojedinim fakultetima u Beogradu kreću se između 4.000 i 5.000 evra, ne računajući prihode od projekata i saradnje sa privredom.
"Jesmo poboljšali značajno materijalni položaj prosvetnih radnika. Paradoksalno je da je to bilo u godini kada je prosvetni sistem bio na kolenima. Kad sam preuzeo dužnost, 20 odsto škola u Srbiji nije radilo u režimu 45 minuta“, naglasio je on.
Precizirao je da dalji rast zarada zavisi od makroekonomskih kretanja, opreznije fiskalne politike usled globalnih šokova i energetske stabilnosti, ali da država u datim okolnostima maksimalno brine o socijalnoj komponenti.
Obrazovanje kao ključni resurs i investicija u budućnost
Ministar je naglasio da se ekonomski napredak i globalna konkurentnost mogu graditi isključivo kroz znanje i veštine njenih građana.
"Mi prosto novac moramo da napravimo sopstvenom pameću i sopstvenim veštinama. I najbolji način na koji pripremamo ljude za tržište, ne samo za tržište, nego uopšte za savremeni svet, je da ih što bolje edukujemo. Zato ulaganje u obrazovanje nije trošak, nego pretpostavka nekog budućeg razvoja“, poručio je Stanković.
Izazovi, blokade i radno-pravni status zaposlenih
Analizirajući prethodni period i dešavanja na univerzitetima i školama, ministar je komentarisao optužbe dela javnosti i naglasio da su sve mere preduzete isključivo u skladu sa zakonima i administrativnim procedurama. Na osnovu nalaza inspekcije, 25 direktora škola u Srbiji je razrešeno dužnosti zbog kršenja pravila upravljanja.
Stanković je istakao da nije bilo masovnih otkaza jednostranim aktima ministarstva, već da se radilo o neprodužavanju ugovora na određeno vreme onima koji su učestvovali u blokadama i obustavama nastave.
"To sad što je neko blokirao nastavu, a nije držao nastavu, a bio zaposlen kao nastavnik, pa koji je interes direktora kad mu istekne ugovor da ga produži za sledeću godinu? Ko bi angažovao, recimo, radnika u pekari koji ne mesi hleb, nego se bavi politikom u vreme kad treba da mesi hleb da bi prodao to kupcima? Pa niko živ to ne bi uradio“, smatra ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
Planovi za osnivanje novih fakulteta i Univerziteta Sveti Sava
Ministarstvo prosvete ostaje čvrsto posvećeno ideji osnivanja novih visokoškolskih ustanova koje će se baviti proučavanjem srpske tradicije, kulture i jezika, uprkos postojanju određenih političko-pravnih sporova i otpora u delu javnosti. Reč je o Fakultetu srpskih studija u Nišu i Univerzitetu Sveti Sava.
"Kao što vidite, postoji nešto što je neverovatno, a to je da u Srbiji postoji otpor proučavanju srpske tradicije, kulture, jezika i istorije... Dokle god imam snage da se borim za tako nešto, ja ću se boriti za reafirmaciju uloge Srpske pravoslavne crkve u obrazovnom sistemu ove zemlje“, poručio je Stanković.
Ministar je ocenio da su kritike i otpori ovakvim idejama dolazili iz krugova koje je označio kao globalistički nastrojene centre moći, naglašavajući da se u drugim evropskim zemljama, poput Hrvatske i postojanja njihovih studija, ovakvi identitetski fakulteti podrazumevaju bez unutrašnjih osporavanja.
Standardizacija udžbenika istorije i geografije
Ministar prosvete je objasnio proces standardizacije znanja i izrade novih udžbenika od nacionalnog značaja, koji se planiraju za 2027–2028. godinu. Cilj je uklanjanje istorijskih falsifikata i kreiranje udžbenika koji se temelje na čistim činjenicama.
"Mi zapravo želimo da dobijemo istoriju utemeljenu na činjenicama, koja će stvarati - direktno ili indirektno, osećaj pripadnosti naciji kojoj pripadate svojim rođenjem. I mi ne želimo da to bude samo osećaj pripadnosti srpskoj naciji, nego i drugim nacijama, jer mi smo multikulturno društvo“, istakao je Stanković.
Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i posledice blokada
Tumačeći stanje u visokom obrazovanju i nedavni pad Beogradskog univerziteta na prestižnoj Šangajskoj listi, ministar je ukazao na širi kontekst i atmosferu koja je vladala u akademskoj zajednici. Podsetio je da je najveći uspeh Beogradski univerzitet zabeležio 2017. godine, kada se nalazio između 200. i 300. mesta.
Odgovarajući na pitanje - da li je pad logična posledica blokada i sistemskih potresa na univerzitetima, ministar je potvrdio da nestabilnosti i unutrašnji konflikti direktno utiču na ugled i rad visokoškolskih ustanova.
Konkurencija, strani univerziteti i reakcije akademske zajednice
Povodom diskusija o mogućnosti da prestižni strani univerziteti otvore svoje licencirane filijale u Srbiji, ministar je istakao da uvođenje konkurencije predstavlja osnovni pokretač napretka i poboljšanja kvaliteta obrazovne ponude.
"Ako vi imate monopol, vi ne morate ništa da usavršavate. Ako nemate monopol, vi ste prinuđeni zbog toga što postoji neko drugi s kojim se takmičite na to da napredujete... U principu, ja nisam video ni jedan deo društva koji nije napredovao ukoliko nije usvojio načelo konkurencije“, poručio je Stanković, dodajući da strani univerziteti treba da prođu identičan proces akreditacije kao i domaće ustanove.
Kadrovski deficiti na nastavničkim smerovima i međunarodna saradnja
Ministar je upozorio na zabrinjavajući trend opadajući broja studenata na ključnim nastavničkim smerovima, istaknuvši primer Fakulteta za fiziku gde su se u prvu godinu, na nastavnički smer, upisala samo dva studenta. Slični izazovi prisutni su i na hemiji, geografiji, istoriji i biologiji.
Govoreći o međunarodnoj saradnji i globalnim trendovima, Stanković je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U sredu sa Bojanom Bilbijom“, izdvojio primere dobre prakse iz Kine, naglašavajući da je ključ budućeg razvoja Srbije u ulaganju u ljudski kapital, digitalizaciji i transferu savremenih tehnologija iz oblasti veštačke inteligencije i robotike.
Nastavak investicija u školsku infrastrukturu
Uprkos brojnim izazovima, ministar je potvrdio da država nastavlja sa velikim investicionim ciklusom na teritoriji cele Srbije. Planirani radovi obuhvataju rekonstrukciju i izgradnju novih objekata osnovnih i srednjih škola, kao i vrtića, nabavku savremene opreme za unapređenje digitalnog učenja i sprovođenje specijalizovanih obuka za nastavni kadar radi primene savremenih tehnologija i veštačke inteligencije u obrazovnom procesu.
Kurir.rs/RTS